Nema love ? Traži od bake!
Sad će netko reć da sam ko pripadnik stoke sitnog zubamalkice indisponiran, ali nisam se ovak nasekiro otkako sam saznao da je Šekspir napiso Hamleta. Manje više smo nekako pri kraju sa svime – slanina na izmaku a ne znam ni kakva će bit sljedeća berba jer su mi svinje nekak na dijeti, plavi dizel ispario ko da sam se vozio svaki dan do Arkada a ne u vlastito polje, rakiju smo strusili (bila je burna godina, loši poticaji pa je sve to trebalo zalit), a ni sa urodom ne stojimo najbolje. Ljetina prohujala s PDV-om, a cipele propuštaju. Tavanuša čeka reda pa će nas onda opet napadat kao da smo sijali zaraženo, a ono se sjaji od kvalitete i dobrote. A kad smo kod tavanuše, nešto sam se sjetio.
Dozvolte da pardoniram, ali ode sad popit jedan šumeći multivitamin da se mal smirim dok nisam skroz mandrknuo jer imam dojam da se pretvaram u završnu fazu budale.
Nevjerovatno je da ćemo svi međusobno kukati kako nam je drama jer rad je u našem Apsurdistanu osnovna aktivnost od koje boli glava, ali nas nekako vodi u pogrešnom pravcu neg štoj to normalno vani – da kad radiš nešt i zaradiš.
E pa vid vamo, kao vrhunski plod moje idejnosti, imam određena saznanja kako doći do love uz nikakva ulaganja, a sve je u skladu sa funkcionalnosti naše države iliti lopovlukom i zapravo se samo stopimo sa masom, a šta poslije bude – nemam ja pojma.
Čobanska torbica vrijedna gotovo 18 kuna
Ne možete mi reći da svatko od nas nema neku babetinu koja, ako ne u čarapi, onda ispod jorgana, nema neku lovu. Ako nije ispod jorgana, onda ziher ima na tavanu, gdje se čuva zapravo opako blago. Ta baba je zapravo na određeni naćin institucija tradicijske kulture i sad vam na svom primjeru hoću predložiti šta i kak. Ne mora se sve raditi baš po šablonu koji sam ja iskovao, ali zavidnost uspjeha je odlična ak se sve dobro organizira.
Kak moja stara nema niš u čarapi, ja ode na tavan, a tamo oma šok od enterijerne ugodnosti – nema šta nema. Prvo na što sam naletio je neka stara čobanska torbica da bi se kasnije ispostavilo da je vrijedna gotovo 18 kuna, a pored nje je bila neka gitara, majkemi moje isto ko tambura – sam nije. Našo sam i harmoniku, kontrabas i violinu. Jedan mi lik rekao (on se kao kuži u to) daj to staro preko pedest godina i da ako to dam na restaurisisanje, mogu dobiti lijepe novce za to.
Ostatak teksta pročitajte na Kukaonica.com.
Lajkajte Kukaonicu na Facebooku.
Imate više informacija o ovoj temi, želite li komentirati, napisati reakciju ili želite prijaviti pogrešku u tekstu?